17 миленијумских стабала која су међу најстаријима на Земљи

Чимбеници попут климе и генетике помажу дуговјечност дрвета (извор слике: репродукција / ожичење)

Старост дрвета рачуна се из његових прстенова раста. Током година, научници су усавршавали ову технику и открили различите врсте старе преко хиљаду година.

На основу налаза, Виред је саставио дрвеће које се може сврстати у неке од најстаријих живих организама на Земљи. Прорачун за ово заснива се на прстеновима који сваки има - може се израчунати „просечна“ старост, узимајући у обзир сваки прстен као референцу на годину живота. Такав израчун, међутим, није тачан, јер година раста стабла није еквивалентна 12 месеци и може варирати мање.

Поред тога, врсте приказане у галерији слика налазе се само у умереним регионима - тако да у тропским регионима може бити још више старих стабала.

Погледајте галерију слика миленијских врста које су преживеле захваљујући комбинацији стабилне климе, самоће, среће и генетике.

Извор: Виред

Пинус лонгаева, 4.844 прстена.

Фитзроиа цупрессоидес, 3.622 прстена.

Секуоиадендрон гигантеум, 3.266 прстенова.

Јуниперус оцциденталис, 2.675 прстенова.

Пинус аристата, 2.435 прстенова.

Црвено дрво, 2.200 прстенова.

Балфуровски бор, 2.110 прстенова.

Ларик лиаллии, 1.917 прстенова.

Јуниперус сцопулорум, 1.889 прстенова.

Пинус флекилис, 1.670 прстенова.

Северни цедров бор, 1.653 прстена.

Цупрессус нооткатенсис, 1.636 прстенова.

Такодиум дистицхум, 1.622 прстена.

Псеудотсуга, 1.350 прстенова.

Пинус албицаулис, 1.677 прстенова.

Пинус едулис, 1, 101 прстена.

Франклинии лагаростробос, 1.089 прстенова.

Чимбеници попут климе и генетике помажу дуговјечност дрвећа