Бали има село у којем сви становници знају знаковни језик

Бали је једно од 13.667 острва у Индонезији, у југоисточној Азији. На северу овог острва налази се мало село од око 3.000 званих Бенгкала, а занимљива чињеница о том месту је та да су сви који живе тамо течно говорили ката колок, вековни језик знакова. То је зато што је у регији учесталост људи који су рођени глухи или глупи 15 пута већа од свјетског просјека, а неки вјерују да је тај број већ био и већи.

Очигледно да је велика учесталост глухоће узрокована рецесивним геном, ДФНБ3, који је, чини се, прилично уобичајен међу становницима региона најмање седам генерација. Родитељи са нормалним слухом имају децу која не чују, а парови са једним или оба глуха родитеља имају децу која савршено слушају. Због тога у Бенгкали сви са оштећењем слуха третирају на потпуно нормалан начин, а подучавање знакова део је образовања све деце.

Ката колок је створен управо за интегрисање еквивалентно оних који нису могли да чују и оне који су били у стању да то ураде и преносио се кроз све генерације. У школама наставници користе стогодишње гесте док говоре како би сви ученици заједно учили, а данас се тамо учи и међународни знаковни језик.

Многи чак и глухоћу не доживљавају као ненормалну, а неки чак верују да је ово дар Дева Колока, бога глувих. Према становницима Бенгкала, божанство живи на локалном гробљу и штити сељане. Други сматрају да је глувоћа у региону резултат давно проклетства на том подручју када су се две особе са магичним моћима сукобиле, а једна псовала другу да је не може чути.

Бенгкали глуви људи, уместо да буду дискриминисани, сматрају се физички јачим, срећнијим, оданијим и поштенијим од људи који нормално слушају. Њихове квалитете су толико препознате да их се понекад регрутује да раде као хансип (цивилна стража) и пецаланг (традиционални балински заштитари), јер су дисциплинованији и ефикаснији. На пример, ако ухвате лопова, удариће га много горе него иначе јер га неће чути вриснути.

Једна од најважнијих традиција је „јангер колок“, или плес глухих. То је стил створен посебно за локално оштећене слуха. Најмање три пута месечно у последњих 30 година, 16 плесача излазило је на бину да изводе плесне рутине, које се синхронизују само са визуелним знаковима учесника, али и даље одржавају савршен ритам.

Знате ли како комуницирати путем знаковног језика? Ако је тако, да ли сте научили како? Коментирајте на Мега Цуриос Форуму