Наука објашњава зашто се смирујемо дубоким дахом

Да ли сте се свађали са својим дечком? Дубоко удахните. Је ли вам газда дао тај комад? Дубоко удахните. Дан није готов? Дубоко удахните. Да ли је било стрпљења према белелијуму? Дубоко удахните.

Да ли сте приметили да лепота дубоког даха може бити најбоље за смиривање? Ово инстинктивно понашање се често користи у љутим тренуцима или јога покретима као начин да се ослободи стреса и донесе мало више мира. Чини се да је наука коначно схватила како нас та пракса може опустити.

Деведесетих година прошлог века истраживачи су пронашли групу од 3.000 неурона који прате начин на који дишемо, преносећи податке у мозак и говорећи нам какво је расположење. Али овај механизам није био баш јасан, па је нова студија покушала да га анализира још једном. Да би то учинили, научници су покушали да открију који су гени најактивнији у овој области неурона како би разумели да ли постоји генетско објашњење.

Дубоко дисање једна је од техника научених у јоги за опуштање.

Прво су инактивирали 175 ових неурона у истом подручју мозга као и мишеви да би видели какав би био исход. У почетку се ништа није догодило; али временом су животиње постајале смиреније и спорије и контролисано дисање.

Сматра се да одсуство ових неурона може да неутралише део мозга који је одговоран за узнемиреност и узбуђење. Овај скуп од 175 неуролошких ћелија назван је „пранаиама неурони“, а односи се на термин јоге који говори о нашем извору енергије - наиме, „прана“.

Још није познато је ли функционирање код људи идентично, али изгледа да је све тако. Ускоро би даљња истраживања требала доказати да ови 175 анализираних неурона могу послужити као посредник између нашег расположења и нашег дисања неутрализирањем будности.

***

Јесте ли знали да је и знатижељна Мега такође на Инстаграму? Кликните овде да нас пратите и останете изнад ексклузивних занимљивости!