Слатко и дебело: досада је један од главних разлога што једете безвриједну храну

Да ли сте приметили да досаду чини да практикујете ствари без мозга попут бројања плочица у купатилу или гледања Рецорд'с Сундаи Схова? Досада је такође "одговорна" за још насилна кривична дела, као што су пљачке и чак убиства, нарочито међу тинејџерима. Највећи "злочин", међутим, може бити против вашег властитог тела: досада вас тера да поједете пуно смећа.

Ако сте део ове последње групе, знајте да нисте сами. Истраживачи са Централног универзитета Ланцастер у Великој Британији закључили су да нас досада тјера да потражимо слатку и масну храну која је богата стимулацијом допамина - супстанце повезане са осећајем ужитка.

У првој фази тестова 52 особе су морале копирати насумична слова изнова и изнова. Када им је задатак постао досадан, истраживачи су им дали упитник о њиховој омиљеној храни. Храна попут чипса, слаткиша и брзе хране постала је омиљена група у овој групи.

Мозак награђује оне који једу безвриједну храну

„Досадни људи не једу орахе“

Друга фаза експеримента поделила је људе у две групе, од којих свака гледа различит видео: један врло досадан и један веома стимулативан. Током изложби, људи су имали на располагању разне намирнице, од здраве хране до „смећа“, за коју вам мајка говори да не једете.

Они који су остали у досадној сесији највероватније су јели нездраву храну, за разлику од оних који су гледали занимљив филм који је тражио више хранљиве и корисне хране. "Ово појачава теорију да је досада повезана са ниским нивоом стимуланса допамина у мозгу и да људи покушавају да га пронађу путем масти и шећера", објаснио је истраживач Санди Манн.

И то је историјско: у раним данима човечанства масноћу и шећер је било теже набавити, па су нас мозгови „награђивали“ допамином. То остаје и данас, осим што је приступ таквим супстанцама постао много лакши. Кампање које подстичу здравију исхрану требале би размотрити и начине борбе против досаде, посебно на послу. „Досадни људи не једу орахе“, каже Манн.

Слаткиши стварају осећај угоде

* Објављено 2. 5. 2016