Неки кажу да глобално загревање не постоји или да климатске промене које примећујемо у последње време нису велика ствар, али неке земље на острвима Јужног Тихог океана имају много разлога да се не слажу. Нације Фиџи, Тувалу, Кирибати, Вануату, Марсхаллова острва и многе друге могле би да потпуно нестану са мапе за око 50 година због пораста нивоа мора и других временских појава.

Последњих година циклони, поплаве, суше и друге природне катастрофе постају све учесталији у овом региону Океаније, који има неколико других нација раширених по безброј острва и архипелага. Ако се воде и даље повећавају, све ове територије биће у потпуности потопљене у кратком времену, наводи се у извештају Уједињених нација објављеном у децембру 2015. током климатске конференције ЦОП21 у Паризу.

Према речима Цхристопхера деБрум-а, шефа председника Маршалових острва, чим се те територије опораве од једног екстремног временског догађаја, већ их је ударио други. У марту прошле године, циклон је у Порт Вили на острву Вануату оставио бескућнике више од 3.300 људи. Суше и поплаве већ су проузроковале пресељење неколико заједница у различите регионе острва, а читаве плантаже су девастиране, узрокујући многе смртне случајеве услед несташице хране.

Острва Јужног Тихог океана могу у потпуности нестати за пола века због климатских промена на планети.

Конференција је овим државама пружила прилику да остатку света покажу да је климатска ситуација на планети далеко критичнија него што многи мисле и да су одмах потребне контролне акције. Бојећи се најгорег, владе неких од ових острвских земаља већ развијају мере за потпуно пресељење свог становништва. Кирибати су већ купили земљу на Фиџију, удаљеном више од 2.000 миља, уколико острво постане потпуно ненасељено.

На Фиџију, међутим, тренутна ситуација у земљи је такође компликована, јер су куће у обалском региону константно преплављене високом плимом. Слана вода је уништила неколико плантажа шећерне трске - једну од главних економских активности мале земље - и проширила се на болест, која погађа готово све нивое друштва, каже лекар из министарства здравља Фиџија.

Туризам, други главни извор прихода земље, такође је подривен порастом нивоа мора. Одмаралишта су инвестирала у пројекте подизања плажа на којима се налазе или им прети опасност да их воде потпуно прогутају. Читаво село на Фиџију морало је да се потпуно пресели у једно од највиших подручја планинског острва, а становници су морали да се преселе око две миље од места где су некада били њихови домови.

На морским летовалиштима виде се плаже на којима их гута дижућа морска вода

На Маршаловим острвима, влада је 2013. прогласила ванредно стање након суше која је трајала месецима и проузроковала оцену воде и велику штету пољопривредној производњи те године. Мање од годину дана касније, плима је порасла толико високо да је захватила главни град државе Мајуро, због чега је више од 600 људи појурило из региона.

У јулу прошле године, исти град погодио је тајфун који је разбио куће и оставио половину острва без струје. А према извештају који су Уједињене нације представиле током ЦОП21, интензитет и учесталост ових катастрофалних климатских појава у тој регији само ће се погоршати у наредним годинама.

Шта мислите шта можете учинити да преокренете ситуацију на острвима Јужног Тихог океана, који би могли нестати за 50 година? Коментирајте на Мега Цуриос Форуму