Прву марку у пасошу никада не заборављамо

Журим са новим пасошем. И ево ме, са низом докумената и чекам вас у Федералној полицији. Врло добро сам присуствовао прављењу документа, био сам срећан кад су ми дозволили да направим нову фотографију, јер ми се прва није допала. Био сам срећан, све до јуче, када сам отишао по нови пасош, имао сам изненађење: за данас нема пасоша.

Вратио сам се кући помало фрустриран, али искористио сам прилику да погледам свој први пасош. Направио сам документ и узео седмогодишњу америчку визу, годину мог првог изласка. Нема шансе да се сетите, путовање је било најбоље, посебно за дете.

У то време једва сам говорио енглески и падобранио сам на путу на Флориди са мајком, поклон од оца. Пошто сам као дете помало глупан, путовао сам да упознам Насу (у то време сви садржаји су били на Цапе Цанавералу), стварно сам уживао у Диснеи парковима и купио своју прву видео игру, коју данас имам: Супер Нинтендо.

Путовање се исплатило и чак смо и ухватили ураган на путу. Одатле сам донио много добрих успомена и духа авантуристичких путовања, каквих налазим и дан данас, чак и на мојим мање удаљеним шетњама.

Данас поново крећем у Санта Цатарину, али данас ми је одредиште Флорианополис. Надам се да ћу вам донети много вести о јужним плажама. Видимо се следеће недеље!