Зашто понекад видимо ствари које не постоје?

Гледање ствари које „не постоје“ обично се дешава људима који имају неку врсту менталних болести или који користе лекове са халуциногеним ефектима. Међутим, ново истраживање је открило да не само да можемо халуцинирати, већ смо га вероватно имали током живота.

Желите пример? Рецимо да особу јако одбоје жохари. Тада долази лето и та особа одлази на плажу у породичну кућу, која је била затворена неколико месеци. Сасвим је могуће да ће наићи на неке жохаре приликом отварања врата. Први корак у тим ситуацијама је увек добро чишћење код куће, и тако се и догађа.

Једном када се у кући ослободе жохара, та особа осећа као да повремено види жохаре, чак и ако се уплашених створења више нема. Нова студија компаније Дисцовери открива да је то због тога што наши мозгови понекад користе стара искуства како би створили ове халуцинације и зато делују на исти начин као пацијенти са менталним поремећајима.

Према професору др Предрагу Петровићу, ово је први пут да је наука могла да покаже да постоји континуитет између наше перцепције о томе шта је здраво и шта је психопатолошко.

Научници су у свом истраживању могли да покажу да смо, у ствари, присвојили претходна искуства како бисмо обликовали нашу будућу перцепцију. Да би дошли до овог закључка, истраживачи су створили две групе волонтера који су били изложени активности која укључује препознавање слике.

Прву групу су чинили појединци који се сматрају ментално здравом, а другу групу људи који су већ имали одређени степен психопатије. У почетку су људи морали да кажу да ли би могли да дешифрују нешто са црно-беле слике коју видите горе. Већина људи је видела само мрље.

Затим су добровољци видели слику у боји доле и од тада су већина њих препознали облике на првој слици - људи са психотичном пристраношћу могли су још тачније открити облике.

Истраживање су спровели чланови Одељења за психијатрију на Универзитету у Кембриџу, Велика Британија. Аутор студије, професор Паул Флетцхер, наводи да оваква анализа доказује да наша прошла искуства могу утицати на наше будуће изгледе, посебно под стресом и анксиозношћу.

Флетцхер каже да је један од главних симптома психотичних поремећаја халуцинација, али је присутна и код људи без менталних болести, јер је на крају добро увек запамтити да је људски вид сложен и конструктиван процес.

Ова врста студије је критична за боље познавање менталних болести и за побољшање и ефикасност третмана. Поврх тога, то нам даје идеју да, да, могуће је да наш мозак створи нове слике засноване на старим искуствима, што је ипак забавно.