Шта је порекло хасхија?

Штапићи, популарно познати као штапићи, ти су штапићи које многе азијске земље (попут Јапана, Кине, Вијетнама и Кореје) користе да би јеле свакодневно. Западњацима се може чинити помало чудним јести штапиће уместо практичних прибора за јело, али обичај је хиљадугодишњег порекла и део источне културе у целини.

Процењује се да су настале пре четири хиљаде година у Кини, а ране верзије су направљене само као помоћ у кувању хране (нарочито за мешање хране у саксијама у којима су се кувале). Међутим, само 1500 година након што су их у тренутку јела као помагало.

Али зашто јести са штапићима?

Са сталним порастом броја становника у азијским земљама, природни ресурси постају постепено све мањи. Дакле, саме заједнице и села требало би да производе храну. Као резултат тога, мањи комади хране су дистрибуирани и трговани, тачно величине која се може јести штапићима. Након овог тешког времена, чак и са храном за целокупно становништво, обичај хасхија се задржао.

Делом је ту мисао учврстио кинески филозоф Конфуције, који је живео 500. године пре нове ере. Конфуције је био снажни проповедник вегетаријанства и никада није дозвољавао ножеве у време јела, што је било широко распрострањено у азијским земљама. Међутим, земље имају разлике у употреби штапића, ма колико оне биле мале.

На пример, изворно у Јапану коришћени су само у верским обредима, обичај који је давно прилагођен. Уз то, штапићи од чоколаде имају савршен смисао у јапанској кухињи, која се свакодневно састоји од резанци и рибе исечене на мале комаде, као што су суши и сасхими.

Први штапићи обично су израђени од бамбуса, али с временом су кориштени и други материјали, посебно у племићким породицама у Јапану и Кини. У случају ових породица уобичајени су штапићи од сребра или други сложенији материјали. Данас је лако наћи штапић који је направљен од пластике. Шта кажете на одлазак у оријентални ресторан и нешто појести? Или више волите западне прибор за јело?