Супербактеријска вакцина развијена у САД-у

Име Клебсиелла пнеумониае већина људи не препознаје, али управо је ова бактерија одговорна за бројне инфекције, укључујући јетру, дисајне путеве и крвоток. Уз то, може бити врло отпоран на антибиотике, постајући супербуг који може довести до смрти. Али научници су произвели и тестирали прототип вакцине која може понудити начин заштите људи од смртоносне инфекције коју је веома тешко лечити и спречити.

Студија развијена за развој вакцине објављена је у часопису Анали Националне академије наука Амарес, а према речима Давида А. Росена, доцента за педијатрију и молекуларну микробиологију са Универзитета у Вашингтону, Сент Луис, и коаутора студије, Клебсиелла је дуго била чешћи проблем у болничком окружењу, а због тог ограничења утицај није био толико велик, мада се увијек опирала лијековима који се користе у њеном лијечењу.

„Сада видимо да је Клебсиеллас довољно вирулентан да код здравих људи у друштву може изазвати смрт или озбиљне болести. И у последњих пет година, стварно отпорни и стварно вирулентни случајеви почели су се спајати, па смо почели да видимо хипервирулентне сојеве отпорне на лекове. А то је врло застрашујуће ", објашњава он.

"Мутација" је откривена у неколико земаља узрокујући хиљаде инфекција у Кини, Тајвану и Јужној Кореји. Отприлике половина заражених хипервирулентним резистентним на Клебсиелла отпорне на лекове на крају умре, а две врсте, К1 и К2. чине 70% идентификованих случајева.

Вакцина је развијена и тестирана

Превентивне вакцине су се већ показале врло ефикасним, па су истраживачи одлучили да проуче и развију ону која би могла да помогне у борби против супербага. Дизајнирали су гликокоњугатну вакцину, сачињену од шећера који такође прекривају бактерије, повезаних са протеином који повећава ефикасност вакцине. Безопасни сој Е.цоли генетски је конструисан да ствара протеин и шећере потребне за вакцину. Још један бактеријски ензим коришћен је за везање протеина и шећера.

Фото: Давид Дорвард / НИАИД

Тест је изведен на групама од 20 мишева који су примили три дозе вакцине или плацебо у интервалима од две недеље. Затим су били изложени 50 К1 и К2 бактеријама. Резултат: 80% мишева који су примали плацебо и били су инфицирани са К1, а 30% оних заражених К2 је умрло. У групи вакцинисаних мишева 80% заражених К1 преживело је, а сви они заражени К2 остали су живи.

Марио Фелдман, ванредни професор за молекуларну микробиологију и први аутор студије, каже да група ради на повећању производње и побољшању протокола како би ускоро могла да спроведе клиничке студије. „Веома смо задовољни ефикасношћу ове вакцине“, каже он.