Мисије које су довеле човека на Месец, започете Аполоном 11 1969. године, завршене су са Аполоном 17 у децембру 1972. На земаљском природном сателиту било је шест пловних свемирских летелица, које су човека поставиле на површину Луна. Поред тога, једно је требало да слети на небеско тело Аполло 13, али није успело због механичких проблема.

Мисија Аполло 17 била је последња која је човека одвела на месец, а после више од 43 године ниједно људско биће није било. Више од тога, чак није ни било посадног брода који је прошао ниску земаљску орбиту. О томе смо објавили чланак са видео снимцима овде у Меги 2012. године, када је последња мисија на Месец напунила 40 година.

Важност путованог свемирског путовања изван граница наше орбите и вођења човечанства да поново не истражује само месец, већ и, ако је могуће, друге планете и небеска тела, огромна је. Поред тога што представљају велико научно достигнуће за човека, они могу допринети већем разумевању порекла наше планете, Сунчевог система, па чак и универзума. И то су само неке од предности које нам ова врста напора може дати.

Али ако се од ових свемирских мисија може добити толико тога, зашто се никад више нису поновиле? Чланак објављен на веб локацији ИО9 говори о истинској причи која стоји иза мисије Аполло 17 и представља чињенице које су је учиниле последњом која је извела човека изван граница земљине орбите. На основу ове публикације, ми овде у Мега представљамо тачке које објашњавају ову чињеницу.

Почетак и велика улагања

Улагања у истраживање и технологију свемирске мисије започела су након завршетка Другог светског рата. Са појавом хладног рата, Сједињене Државе и Совјетски Савез почели су неформално противити се најбољим и најјачим технологијама за демонстрирање супериорности.

Развијене су брже ракете и ракете, способне да погоде било коју непријатељску територију широм света. Овај спор се развио у експериментима са свемирском мисијом. Неколико година након што је први сателит лансиран у орбиту, СССР је учинио Јурија Гагарина првим човјеком који је путовао кроз свемир.

Ракета мисије Аполло 4 пре него што је лансирана 1967. године

Напетости су само порасле, а то је навело америчку владу да већину владе и политичког капитала посвети свемирском програму. Важно је рећи да су ове инвестиције биле у научној и ваздушној области, што је помогло да се одржи оптимистична и мирна порука.

Међутим, 1966. године НАСА је имала највеће приходе у својој историји, скоро 6 милијарди УСД, што тренутно износи око 43 милијарде долара. Као резултат тога, САД су довршиле постојеће свемирске програме и дизајнирале наредну фазу програма Аполо. Од тада су инвестиције почеле да се смањују и практично су завршиле после успеха мисије Аполло 11, која је човека први пут довела на месец. Упркос томе, НАСА је успела да настави са још 6 мисија до последње, Аполло 17.

Крај програма Аполло и размена приоритета

Улагање у програме Аполона било је велико, али завршило је из неколико разлога. Међу њима су и нови приоритети које је поставила НАСА. Изградња свемирске станице била је једна од њих, а кулминирала је отказивањем досад планиране мисије Аполло 20. С даљим резовима је чак и Аполло 18 на крају угашен, што је значило да је Харрисон Сцхмитт, који је био на обуци и био Први научник који је преузео свемирско путовање у овој мисији, на крају је имао рано искуство за Аполон 17.

Посада из мисије Аполло 17: Научници Харрисон П. Сцхмитт и астронаути Роналд Еванс и Еугене Цернан

Остали приоритети били су преузимање инвестиција владе САД-а. НАСА се тада ограничила на више фокусирања на истраживачке програме и научне мисије. Унутар простора можемо поменути лабораторијске и свемирске шатлове, као и неколико сателита и роботских сонди. Улагања су такође у свемирске програме међународне сарадње, као што су Међународна свемирска станица и главни научни инструменти, попут робота послатих на Марс.

Још једна ствар коју вреди запамтити је да нису само свемирске инвестиције учиниле немогуће нове мисије на Мјесец, већ и приоритетне догађаје на планети. Један пример је рат против тероризма који је водила америчка влада, а који би, како се процењује, коштао јавне благајне око 5 билиона долара, говорећи о томе шта је већ потрошено и на шта ће се још трошити.

Све мисије које су лансирале ракете Сатурн В

Дакле, то су разлози зашто је Аполло 17 био последња свемирска мисија која је извела човека на Месец и пре свега изван Земљине орбите. Да би стекли идеју, више не постоји израда делова који се користе за лансирање ракета Сатурн В, одговорних за преношење мисија Аполон на сателит. Машине које се тада нису користиле сада су у музејима на уважавању јавности.

Да ли верујете да ће човек икада поново кренути на месец? А на другим планетама? Реците нешто на знатижељном Мега форуму