Студија сугерише да се заразно зијевање смањује са годинама

(Релакневс) - Идеја да је зијевање заразно није ништа ново. Међутим, истраживачи са Универзитета Дуке сада сазнају више о феномену када су приметили да друштвено зијевање опада са годинама.

Истраживачи су снимили колико је пута 328 здравих људи зијевало док су гледали 3-минутни видео. Број зијевања по особи кретао се од нула до 15, при чему су неки учесници били подложнији друштвеном зијевању. Укупно 222 учесника зијала су се барем једном. "Друштвено зијевање" дефинисано је као кад неко "размишља, види или чује о зијевању." Сматра се да је спонтано зијевање последица досаде или умора. Иако спонтано зијевање почиње од феталног периода, друштвено зијевање почиње тек у детињству.

Истраживачи су открили да је једини фактор повезан са друштвеним зијевањем - старост, јер се чинило да старији учесници зијевају рјеђе. Претходне студије сугерисале су повезаност друштвеног зијевања са варијаблама као што су емпатија, умор и ниво енергије. „Недостатак повезаности у нашем истраживању између друштвеног зијевања и емпатије указује на то да друштвено зијевање није само резултат нечијег емпатичног капацитета“, рекла је ауторка Елизабетх Цирулли, доцентица медицине у Центру за промену људског генома на Факултету за Универзитетска медицина Дуке, у универзитетском билтену.

Боље разумевање друштвеног зијевања могло би последично резултирати дубљим разумевањем опште људске биологије, као и неких поремећаја попут аутизма и шизофреније, јер присуство ових поремећаја умањује осетљивост на тај феномен. "Могло би бити да ако смо пронашли генетску варијацију која људе чини мање подложним друштвеном зијевању, могли бисмо сазнати које варијације или варијације истог гена су такође повезане са шизофренијом или аутизмом", рекао је Цирулли. "Чак и ако се не успостави повезаност са болешћу, боље разумевање биологије која стоји иза зијевања може нас информисати о путевима који учествују у овим болестима."

Студија је објављена 14. марта у броју часописа ПЛОС ОНЕ.

Преко ИнАбриеф