Слике доказују како су људи исти у 21. веку

Сасвим је уобичајено да на улици нађете некога са кошуљом попут наше, мајицом, панталонама или истом фризуром. Трендови долазе и одлазе, али ако пажљиво погледате, зар не постајемо све сличнији?

Овом премисом фотограф је одлучио направити низ слика у којима отвара дискусију о томе како су сви људи исти у 21. веку.

Према чланку Виред-а, водитељ пројекта је Ханс Еијкелбоом, који је желио показати како нас тржиште моде и љепоте сваким даном чини сличнијима, а сви ми изгледамо као стадо оваца, све исто. Али рад овог фотографа није резултат кратких записа.

Преко 20 година је фотографирао људе у сличној одећи. Треба разјаснити да је све ове записе направио не у сврху критике изгледа људи, већ да би покренуо питање сличности укуса и идентитета који су преузели савремени свет.

"Показујем да је понекад готово немогуће не ићи са протоком", рекао је. Ханс Еијкелбоом своје прве фотографије снимио је 1992. године у Арнхему, у Холандији, где тренутно живи. Одатле је фотограф такође направио слике у Паризу, Њујорку и Амстердаму да би именовао неке, прикупивши око шест хиљада слика колективне сличности за своју фото књигу. Погледајте неке у галерији испод:

Слике доказују како су људи исти у 21. веку

Слике доказују како су људи исти у 21. веку

Слике доказују како су људи исти у 21. веку

Слике доказују како су људи исти у 21. веку

Слике доказују како су људи исти у 21. веку

Слике доказују како су људи исти у 21. веку

Слике доказују како су људи исти у 21. веку

Слике доказују како су људи исти у 21. веку

Увек тражи заузета места за прављење својих записа. Једном када нађе добро прелазно место за гужве, проводи око 10 или 15 минута посматрајући шта људи носе и фотографира најчешће понављане стилове.

Како не би осрамотио људе, он не снима слику гледајући у тражилу, већ активирајући окидач, претварајући се да се ништа не догађа. Стога каже да „модели“ постају спонтанији. Резултат свега су стилски сличне близанце које могу бити у многим деловима света.

65-годишњи фотограф каже да осећа да постоји помак у идентитету када друштво прелази из онога што назива аналогним у дигитални свет.