Протеза омогућава ампутираним да осећају колена и стопала

Главни изазов за науку у области опоравка протеза и осећања покрета је развој механизама који могу „вратити“ тело ампутираном грађанину. Да ли због тражења поверења у повратку физичке аутономије и смањења његових ограничења или због психолошког проблема, који укључује лечење пацијентовог самопоштовања, протетски уређај постаје кључни ресурс за распадање растављеног појединца, упркос трошковима. није доступан већини оних којима је потребна нега.

Размишљајући кроз сав овај физички, социјални и психолошки контекст, компанија Оссур развила је нови протетски механизам заснован на препознавању живчаних сигнала тела, који преко Блуетоотх-а комуницирају са електродама које су формулисали научници са Универзитета у Фреибургу. На овај начин, алгоритми претварају везу у континуиране нервне сигнале, који комуникацијом између живаца и протеза стварају осећај стопала и колена. "Циљ операције је био да се електроде унесу у исправна нервна места унутар нерва како би се омогућила обнова сензорних одговора попут стварних и да би се омогућила стабилност електрода", рекао је Марко Бумбасиревић, водећи клинички сарадник.

Усредсређена на осетљивост ногу, протеза је коришћена код два пацијента у низу тестова, помажући им да се брже крећу и са мање физичког трошења, као да су се покрети приближавали природној, а не једноставној сили. да "гурне" ноге.

Упркос мукама које пролазе спајање протезе и живаца, пацијенти пријављују да не осећају "фантомску бол", тј. Дислоцирану бол од стварног осећаја, због чега тим за истраживање и анализу делује помало оптимистично, али још увек далеко од Завршите праксе са волонтерима како бисте дошли до коначних закључака о томе како њихово особље функционише.

"Овај доказ концептуалне студије показује колико је корисно ампутираним људима да имају протезу која дјелује са неуронским имплантатима како би повратили сензорни одговор", каже Станиса Распоповић, професорица са Института за роботику и интелигентне системе у Цириху.

Пројекту доприносе и СенсАрс, заједно са истраживачима ЕПФЛ-а, Школа напредних студија Сант'Анна у Пизи, Универзитет у Монтпеллиеру и мБраинТраин, за које се не очекује да ће доспети на тржиште.