Може ли се због непажње људи догодити смртоносна пандемија?
Алармантан чланак, објављен у часопису Буллетин оф Атомиц Сциентист, указује да би се у свету у сваком тренутку могла догодити катастрофална пандемија која може проузроковати милионе људи - и све обичном људском непажњом.
Према тексту, до такве епидемије би могло доћи ако је неки вирус манипулиран у специјализованим лабораторијама случајно побјегао и дошао у контакт са становништвом. А вирус који потенцијално представља тај ризик је САРС - или озбиљни акутни респираторни синдром - који има смртност од 9, 6%.
Потенцијални ризик
(Извор слике: Репродукција / Википедија)Да бих вам дао представу о величини опасности, на пример, вирус малих богиња може се наћи жив само у две лабораторије широм света - један у Русији и један у САД-у, а држи се под највишим нивоом сигурности. могуће. Стога је вероватноћа да се догоди несрећа са овим микроорганизмом врло мала.
У ствари, вероватноћа да се вирус задржи под истим условима - и њиховом броју - као и вирус малих богиња је 0, 3%. То значи, математички то значи да би било потребно 536 година за 80% шансе да бар један од тих организама побјегне.
С друге стране, тренутно постоје 42 лабораторије које спроводе студије са САРС вирусом, од којих 30 ради искључиво са овим микроорганизмом. У овом случају, вероватноћа да се догоди несрећа значајно расте, скочећи на вероватноћу заразе од 80% на сваких 12.8 година.
И шта би се могло догодити?
(Извор слике: Репродукција / Википедија)САРС је први пут регистрован 2002. године када је заражена жена путовала из Хонг Конга у Торонто. Ова једина особа пренела је болест 438 других људи у Канади, од којих је 44 умрло.
Међутим, имајте на уму да Канада има одличну инфраструктуру за решавање јавних здравствених ситуација. Замислите шта би се могло догодити да ова заражена жена слети у неку сиромашну земљу, у ратну зону или чак овде у Бразилу!
Према проценама чланка, 15% светске популације могло би бити заражено, односно отприлике 1 милијарда људи, од којих би 100 милиона могло умрети од ове болести.
Извор: Билтен о атомским научницима